Članci

Milana Milošević

Vrednuj ono što imaš i teži onome što želiš

Jedna od stvari koju vidim kod mnogih ljudi oko sebe je da za sebe misle da nisu dovoljno dobri. I ja imam isto to uverenje, da se razumemo, i u poslednje vreme sam počela da sagledavam koliko to loše utiče na ceo moj život.

Zašto tako mislimo o sebi?

Zato što našim roditeljima nije bilo dovoljno dobro to što smo radili. Nisi ovo slovo napisala kako treba, taj zadatak je lak – radi teže, ne sediš kako bi trebalo, brzo si to nešto završila vrati se i nauči još više itd. Dakle šta god da smo kao mali radili, uvek je moglo bolje.

Zašto to utiče loše na život?

Zato što uvek vidiš no što ti nedostaje! Baš tako! Tvoj fokus je na tome što treba da uradiš, što treba da dostigneš i čemu treba da se posvetiš. Dakle, fokus je na onome što nemaš i nisi. Izgubiš iz vida ono što imaš i jesi, ono što radiš dobro. A baš to je ono što te čini zahvalnim, pozitivnim, ponosnim na svoj rad, srećnim što si doprineo životu i ljudima oko sebe! 

Uvek može bolje, ali da li je potrebno?

Ako nešto nije savršeno ne znači da nije dobro i da nije značajno. Ja imam veoma lep rukopis, naročito kada se potrudim, ali da li su sva moja slova A ista? Da li je svako moje slovo i nagnuto pod istim uglom? Nije! Da li to menja činjenicu da je moj rukopis lep i čitljiv? NE! Da li ima neko ko piše još lepše? IMA! Da li ja treba da ne vrednujem svoj rukopis jer ima neko ko lepše piše? NE. Da li se svima sviđa moj rukopis? NE! Ono što je važno je da se meni sviđa, da je meni dovoljno dobar i funkcionalan.
A šta smo mi dobijali kao poruku od roditelja – tvoj rukopis nije dovoljno dobar jer ima neko ko piše lepše.

Roditelji su radili najbolje što su znali i umeli

Pošto je ovo vrlo upiranje prstom u naše roditelje, sada želim da njima pružim razumevanje zašto je to tako.

1. Zato što oni za nas žele najbolje. Vide da možemo bolje i onda nas i forsiraju da radimo to bolje. Međutim lako je preterati i povrediti nežnu dečiju dušu, tako da umesto poruke možeš bolje jer si sjajan, dobiješ poruku nisi dovoljno dobar.

2. Rade najbolje što znaju. I oni su isto tako bili deca i njih su isto tako vaspitavali – dakle za njih je dalo rezultate, tako da to primenjuju i na nama.

3. Bili su umorni. Mi, deca devedesetih, naši rodtielji, kada je trebalo da budu u najboljim godinama svog života, da uživaju u plodovima svog školovanja, rada i budu u mirnom periodu rasta i uživanja, ni krivi ni dužni progutani su jednim okrutnim i ružnim vremenom koje je srušilo sve materijalno, ali još gore i sve moralno u šta su oni verovali i u skladu sa čim su živeli. I umesto onoga što su prirodno očekivali iz jednog komunističkog sistema, bili su primorani da se bore za opstanak kako znaju i umeju. A najviše ih je pogodilo razočarenje… I to se odrazilo i na nas kroz vaspitanje – ili si borac ili ćeš nestati.

4. Plašili su se da se ne uobrazimo. Jer na našem podneblju skromnost se vrednuje kao vrlina i neguje se to da ne treba sam da se namećeš nego da neko drugi treba da te uvaži, pohvali itd. Ne treba biti samohvalisavac, ali ne treba biti ni skroman. Treba biti realan po pitanju svojih sposobnosti.

Ako sam sebe ne ceniš, kako očekuješ da neko drugi to uradi.

Kako da se oslobodimo toga da nismo dovoljno dobri?

Tako što ćemo da cenimo sebe, zbog onoga što jesmo dok istovremeno težimo ka boljem. Dakle ne ono ja sam car/bog/kralj itd, to je zanošenje i obično se dobije po nosu. Treba biti realan prema sebi, to daje ubedljivo najbolje rezultate – šta radiš dobro, a šta radiš loše i treba da popraviš. Kada si realan, onda si zadovoljan svojim uspesima – nisi euforičan, jer znaš da je ono što si uradio rezultat tvog rada i vrednosti.
Isto tako kada nešto ne uradiš kako treba, nezadovoljan si, ali nisi očajan – znaš da to treba popraviti i to je to. Dakle kada si realan, mnogo manje si pod uticajem osećanja i dobrih i loših, a tada si mnogo rasterećeniji i lakše napreduješ.

Vrednuj ono što imaš i teži onome što želiš je kratak i jasan recept za uspeh i napredak, bez opterećivanja, stresa, fokusirano i direktno! Na kraju napravi spisak stvari koje kod sebe vrednuješ ;) Uživaj u danu.

Autorka: Milana M.

Pogledaj još i:

Iza scene 2016 – apr – Granice su često samo iluzija

Iza scene 2016 – mar – Promena – zašto je teško?

Kako kreiramo svoju realnost?

Da li smo žrtve sopstvenog života?

/3 Comments/by
Milana Milošević
,

Kako reći pravu stvar u pravom trenutku

Audio snimak teksta možete pogledati na našem YouTube kanalu na ovom linku.
Zašto neki ljudi tako lako prilaze drugima i lako se dogovaraju oko svega? Kako mi utičemo na druge ljude kada razgovaramo sa njima? Kako reći pravu stvar u pravom trenutku?

Svi znamo da ista stvar rečena na različite načine ima različit efekat. Kako onda da učinimo da to što govorimo ima pravi, željeni efekat? Na preporuku prijateljice Gordane Pejić, uzela sam da pročitam knjigu “Kako zadobiti prijatelje i uticati na ljude” Dejla Karnegija i veoma mi su mi se dopali saveti koje knjiga daje, uz gomilu praktičnih primera. U nastavku je moj rezime tih saveta. 

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

Ne kritikuj

Kako se vi osećate kada vas kritikuju? Na primer, roditelji ili partner ili vaša šefica/šef. “Ovo nije dobro”, “Da li je moguće da ponovo to radiš”, “Ne mogu da verujem da ne možeš da shvatiš”, “Ne sviđa mi se to što si uradila”. Čak i kada su u pravu za to što vam govore, da li im kažete “Da, jeste, u pravu si” ili se branite od njih, ili ih ignorišete i pravite se da ne čujete. Jedno je sigurno – direktnu kritiku teško da ćete primiti kao nešto što želite da uradite. Isto se dešava kada vi kritikujete druge.
“Popravi sebe umesto druge.”

Pokaži drugima da ih vrednuješ i uvažavaš

Ovo je direktna suprotnosti kritici. Posmatrajte i uvažavajte ljude zbog onoga što jesu i zbog onoga što rade kako treba. Kako se vi osećate kada neko pokaže da ceni vaš rad, trud, zalaganje? Raspoloženi ste da radite još bolje, zar ne? Kako se vi osećate kada neko pokaže iskreno divljenje i pohvalu za ono što ste uradili i ono do čega vam je stalo? Osećate se ponosno na svoj rad ili na to što imate. Raspoloženi ste da sa tom osobom razgovarate, družite se i sarađujete!
Ovde je ključna stvar na reči iskreno. Laskanje je nepoželjno jer je manipulacija, i to se pre ili kasnije pokaže, a onda vam se obije o glavu. Ako primetite nešto dobro kod nekoga, nešto što vam se dopada – to i kažite.

Drugima je važno šta oni žele, a ne šta ti želiš

Ovde je reč o stavljanju u poziciju druge osobe – kako nešto njoj izgleda. U poslovnoj komunikaciji jako je važno prvo prikazati drugoj strani koji je njihov interes u ponudi, pa tek onda šta je vaš ineters. Da li tako sastavljate ponude i pišete mejlove? Da li u svojim razgovorima i dogovorima možete da sagledate kako druga stana sve to vidi? Probajte, iznenadićete se šta sve tu može da se nađe.

Fotografija: Srđan Garčević (@sergesrdjan)

Osmehni se

Iskren osmeh može da uradi za vas mnogo više nego bilo šta drugo. To nije samo izraz lica, to je i onaj unutrašnji osmeh, iskrene radosti zbog toga što vidiš drugu osobu. A to je stvar stava prema drugima i prema životu uopšte (vezano je za onaj deo o vrednovanju drugih ljudi). Iskren osmeh koji dolazi od takvog stava govori drugoj osobi “Drago mi je što te vidim! Srećna sam jer postojiš!”

Pažljivo slušaj

Da li slušate osobu dok vam nešto govori? Da li vas interesuje šta vam govori? Da li je pitate o tome što vam priča? Ili slušate samo da biste odgovorili i dali svoje mišljenje? Aktivno slušanje je moć koncentracije na ono što vam druga osoba govori – da to prvo čujete, razumete, a tek posle toga da pitate ili odgovorite. To je veština koja će vam omogućiti da mnogo bolje sagledate ljude oko sebe i njihov ugao gledanja na događaje i stvarnost. Kada aktivno slušate, drugoj osobi prećutno šaljete poruku “interesuje me ono što mi govoriš” i “ono što govoriš ima vrednost za mene”.

Zapamti imena

Ponovo, svodi se na vrednovanje osobe sa kojom razgovarate. Kako se vi osećate kada neko ne može da se seti vašeg imena ili ga pogreši?

Autorka: Milana M.

/8 Comments/by
Milana Milošević

Rezultati ankete: Srbija ili inostranstvo

U ovom članku su rezultati ankete Srbija ili inostranstvo koju smo pokrenule Jovana Miljanović i ja sa ciljem da se sagledaju prednosti i mane života u Srbiji i inostranstvu kroz realne životne priče. Evo šta smo saznale.

Struktura ispitanika

Anketirano je 78 osoba, od kojih je skoro 50% živelo u više od 2 inostrane zemlje.

Prednosti van?

Stručno usavršavanje, kultura poslovanja, veći projekti, veliki izbor poslova, adekvatna zarada,
više mogućnosti, više poslova, uređeni sistemi, multikulturalnost, rezultati zavise isključivo od ličnog truda.

Prednosti ovde?

Porodica, prijatelji i doprinos društvu, poznanstva, poznavanje kulture, znanje, manji pritisak i kontrola od strane sistema, maternji jezik, bliskost, poslovni kontakti, poznavanje tržišta, klima.

Mane Van?

Usamljenost, osećaj neprilagođenosti, nepripadanje, uvek si stranac, preispitivanje, previše birokratije, niko nikome neće pomoći, podredjenost poslu, sterilnost uštogljenost, površnost i sebičnost, nedostatak familije na koju mozete da se oslonite, etiketa ‘stranca’, shvatanje prijateljstva na drugaciji nacin, tj.po potrebi. Shvatanje ljubavi i veza takodje na drugi nacin. Neminovno je da se izgube kontakti sa ljudima, iako smo prethodno bili bliski. Nepoznavanje kulture i toga kako stvari funkcionisu. Nemogućnost da prisustvuješ svim važnim događajima u zivotu tvojih prijatelja.

Specijalno za SAD

Puno vremena provedeno u prevozu, skupo zdravstveno, nema spontanosti, teško je probiti se u poslu zbog nedostatka kontakata; Stres na svakom koraku. Sistem koji je napravljen za bogate a ne za sve građane podjednako.Licemerni odnosi pa čak i među najbližima. Lažan utisak sigurnosti-odnosno kad to provališ ozbiljan utisak nesigurosti.

Mane ovde?

Nesigurnost svake vrste, nepostojanje sistema, loša biznis etika, potplaćenost većine ljudi, korupcija, zakoni koji uništavaju poljoprivredu, letargija i apatija, bahatost, previše posla, nepoštovanje tuđeg rada, vremena, znanja; napetost, agresivnost, nedostatak tolerancije, muvanje na svakom koraku, ljudi su izgubili nadu, korupcija, nepotizam, arogancija, volontiranje do besvesti, nemogucnost da se uštedi.

 

Kompletne rezultate ankete u pdf fajlu možete pogledati na linku Inostranstvo ili Srbija, a u nastavku su izdvojeni najzanimljiviji komentari:

Najzanimljiviji komentari

“Ukoliko mozes da zaradis pristojnu platu u Srbiji, radis na sebi – zdrava ishrana, gym, kultura, okruzis se pozitivnim ljudima na poslu i privatno, moze i ovde lepo da se živi. ” – V.M. dr elektrotehnike, Belgija/Lihtenštajn

“Promena sredine je velika stvar. Ako si željan istraživanja – istražuj, ako si željan sigurnosti – budi tamo gde ti je najsigurnije, ako želiš da zaradiš – pokušaj na sve načine, ako želiš da učiš – uči. U svakom slučaju, ako ne znaš šta je bolje, probaj. Život je sačinjen od rizika i lepih stvari. Na tebi je da prelomiš.” – B.S. menadžer prodaje, Mađarska/Austrija

“Odlično je iskustvo doći u inostranstvo i pomerati svoje granice. I dobar osećaj da uvek možeš da se vratiš. Ali želis da se vratiš u malo bolju zemlju od one iz koje si otišao. ” – B.P. farmaceutkinja, Norveška

“Sledite svoj unutrasnji glas. Gde osetite da je vas dom tamo budite. Nije vazno gde. Nekome je to Srbija, nekome je to druga zemlja. Ali ne vodite se novcem, ocekivanjima drugih itd, vec svojim osecajem slobode i srece! Veliki pozdrav!” – A.G. fitness instruktorka, Ujedinjeni Arapski Emirati

“Odlazak u inostranstvo je svakako jedno iskustvo koje preporučujem svakome, možda nije za svakoga, svako ima razloge da ostane ili ode ali u redu je pokušati radi sebe lično. Otići i vratiti se sa bogatim iskustvom svakako ima mnogo prednosti. ” – M.M. inženjer softvera, Češka

“S obzirom da zivim u jako dalekoj zemlji, cesto me pitaju kakav je zivot u Čileu. Istina je da ce svuda postojati bolje i losije stvari, i da na kraju, osim u ekstremnim situacijama tipa rata, diskriminacije na rasnom, nacionalnon ili bilo kom drugom nivou i sl, ne menja mnogo gde zivimo, vec kako zivimo i koliko je taj zivot koji vodimo u skladu sa onim o kome mastamo. Nekome prija toplija klima, topliji ljudi, nekome ne. Nekome su tacnost i funkcionalnost sistema vise, nekome manje bitni. U svakom slucaju, ne treba se plasiti probati, kao sto ne treba ni gledati na povratak kao na poraz. Svuda nam moze biti dobro ukoliko se okružimo pravim ljudima i zivot ispunimo pravim stvarima!” – J.Đ. profesorka italijanskog, Čile

“Sve ono što bilo ko očekuje od odlaska u inostranstvo može naći i ovde uz dovoljno uloženog truda. Taj trud , ako ne i veći , će biti neophodan ako se presele u neku drugu zemlju jer će to biti deo njihovog opstanka preživljavanja ali bukvalno. Ko je to shvatio vratio se nazad i ne kaje se jer je sad svoj na svome sa jednim velikim iskustvom i sa svesnošću da sve samo od njega zavisi. Raditi na sebi je najbitija stvar jer ko je izgrađen i radi ono što voli dobro mu je gde god da je . Meno je ovde sjajno i sada sa sigurnošću tvrdim da mi je bolje nego tamo. Radim posao koji volim za manje pare ali sa manje troškova . Odnosno ako bi pokušao da napravim poređenje ovde imam mnogo više posla i veće mi je zadovoljstvo da radim. Novac koji ovde zaradim je manji ali i sa njim živim odlično. Dok sam stres sveo na minimum.” – I.S. trener, SAD

Autorka: Milana M.

 

/3 Comments/by
Milana Milošević

Altruizam, plemenitost i patriotizam – mali podsetnik

Mir Božji Hristos se rodi! Da li su altruizam, plemenitos i patriotizam osobine koje nestaju kod ljudi. Ili se smatraju osobinama naivnih i idealista? Smatram da su važne i da nije loše da se podsetimo njihovog pravog značenja. 

Altruizam

„Nesebična briga za dobrobit drugih. Životni stav koji uključuje nesebičnost, naklonost, ljubav prema drugome i spremnost da mu se pomogne, po cenu lične štete i žrtve, bez ikakve naknade ili spoljašnje nagrade. To je ono ponašanje koje se obično opisuje kao „nesebično“ jer su interesi drugih stavljeni iznad vlastitih interesa. Altruistični postupci su svesni i sadrže nameru da se nekome pomogne i zahtevaju određeno žrtvovanje i odricanje. Stoga bi, prema ovom određenju, altruističko ponašanje bilo jedna određena vrsta prosocijalnog (za društvo) ponašanja.“

Plemenitost

„Plemenit čovek je ličnost koja poseduje nesebičnost, samozatajnost, altruizam, sposobnost da se odrekne značajnih sopstvenih vrednosti u korist drugoga a da pritom ni ne pomišlja da će dobiti nešto zauzvrat.“

„Poreklo reči dolazi od toga da je nekada neko žrtvovao mnogo, pa i sam život, u korist plemena, grupe, skupine. Posle se plemenitim označavalo ono delo koje je učinjeno u korist bilo koje osobe, ne obavezno iz svog plemena. Plemeniti čovek ne oseća da je prineo neku žrtvu na oltar humanosti, on se oseća ispunjen samim činom da je delo učinjeno.“

Fotografija: Instagram @thebelgradist by @sergesrdjan

Patriotizam

„Patriotizam ili rodoljublje je skup snažnih i iskrenih osećanja ljubavi, poštovanja i privrženosti čiji su objekti sopstveni narod, nacionalna država (otadžbina, domovina) i celokupan etnički prostor datog naroda, jezik i pismo, nacionalna istorija, nacionalna kultura, tradicija i predanje, nacionalni simboli, te najznačajnije autentične nacionalne institucije iz sfere politike, odbrane, sporta, kulture, nauke, prosvete i religije. Patriotizam se, za razliku od nacionalizma i šovinizma, odlikuje poštovanjem drigih naroda i tuđih nacionalnih kultura, uz snažan osećaj ponošenja sopstvenom nacionalnom pripadnošću i nacionalnom kulturom.“

Autorka: Milana M.

/1 Comment/by
Milana Milošević

Srbija ili inostranstvo

U razgovoru sa prijateljicom Jovanom Miljanović, spontano, kao važna zajednička tema iskočila je priča: Srbija ili inostranstvo? Ostati ovde ili otići preko? Obe smo išle i varćale se i proživele ovo pitanje. Prelistavale smo u glavi imena naših poznanika i prijatelja koji su otišli, nisu srećni napolju –  usamljeni su i preokupirani poslom. Zašto onda ostaju tamo? Zbog straha da ne budu proglašeni neuspešnim. Iz ubeđenja da ovde nemaju čemu da se vrate. Opšta slika koja se forsira je da je u Srbiji jako loša situacija, da smo lenji i bezvredni, da se ništa ne može bez političkih veza itd.

Ima i drugačijih primera

Ljudi koji uspešno posluju u različitim privrednim granama, razvijaju svoje ideje, rade i žive. Njih ćete retko ili nikada videti u javnosti, novinama, TVu. Oko nas ima ljudi koji su spremni i voljni da rade za bolje sutra baš u Srbiji! Zbog svega toga, obema nam je jako važno da prenesemo poruku da se odluci o odlasku u inostranstvo mora pristupiti bez ružičastih naočara – iz dobrih razloga sa jasnim ciljem. Jer je za neke ostanak u Srbiji ili povratak u Srbiju bio dobitna kombinacija. Napisale smo svoje priče: moja je u nastavku, a Jovaninu pogledajte na ovom linku.

Anketa: Srbija ili inostranstvo?

Napravile smo i kratku anketu da biste mogli sa nama da podelite svoje utiske o životu i radu vani. Rezultate ankete ćemo objaviti u petak!

Kada si prvi put otišla i zbog čega?

Stručna praksa, krajem 2012, odmah nakon što sam završila master studije na ETF u Beogradu. Bilo mi je veoma važno da se oprobam u inostranstvu kao stručnjak. Htela sam da potvrdim sebi da sam sposobna da budem samostalna. Jedno takvo iskustvo promeni čoveka u svakom mogućem smislu. Prvi šok mi je bio odnos prema novcu koji je mnogo opušteniji nego ovde, a sveukupno doživljaj sebe – šta tebi jeste normalno i podrazumevano, drugima može biti čak i veoma neobično.

Gde si sve živela?

Živela sam u Đironi u Španiji i u Cirihu u Švajcarskoj.

Fotografija: Milana Minja Milošević – Cirih

Prednosti van?

Opšti kvalitet života, stvari i usluga je veći nego u Srbiji u materijalnom smislu. Ljudi i imaju više novca i mnogo lakše se odlučuju da ga potroše na sebe i svoju udobnost, dok to u Srbiji nije slučaj. Dalje, ono što je za mene jako jako važno je brži protok informacija, veći poslovi i ozbiljniji poslovi koji se sklapaju, kultura poslovanja, lakši pristup znanju, lakše ostvarivanje kontakata. U poslovnom i životnom smislu, stepen sigurnosti tj stabilnosti svega je veći – može dugoročnije da se planira i ne zavisi toliko od trenutne političke scene.

Prednosti ovde?

Za mene lično, jako važan deo svega što radim je da to može doneti neku korist i ljudima oko mene – da budu bolji u svom poslu, da se bolje osećaju, da imaju više motivacije. Biti u Srbiji, za mene znači da je i svo moje znanje, iskustvo, volja takođe ovde i mogu mu mnogo lakše pristupiti svi oni koji su oko mene – i mene to čini ostvarenom, da se osećam korisnom. Osećam odgovornost prema svojoj okolini, jer vidim da je potrebno, vidim da je važno.

Drugo, sama neuređenost sistema ovde čini ga izuzetno fleksibilnim. Čak i kada me ovde boli glava zbog birokratije – pa bolela me je podjednako i vani. Uostalom, oni koji su živeli u Španiji/Italiji znaju tačno na šta mislim – oni su još gori :D

Poslednje je temperament, bliskost sa ljudima, osećaj da ste svoj na svome. Na primer u Švajcarskoj, ljudi pričaju tiše nego mi i u razgovorima nema toliko energije. To mi je nekako podsvesno činilo potištenom. Jednostavno mi jedni drugima pružamo mnogo više topline svakodnevno, razmenjujemo mnogo više energije bilo pozitivne, bilo negativne – takvi smo. U Španiji imate to još i preuveličano, a Švajcarci su dosta hladniji. Za bliska i iskrena prijateljstva vam je uvek potrebno vremena.

Mane ovde?

Urušen sistem vrednosti i korupcija. Počeću sa primerom – koleginici sa fakulteta je ukraden nov automobil. I onda zakonska procedura je spora i neefektivna – auto je verovatno razmontiran u delove ili odvežen ko zna gde, sa šansama da se pronađe ravnim nuli. Kako da se osećate u tom trenutku? Očajno, razočarano, nezaštićeno. Pokradeni ste i ne možete da učinite ništa. Ona radi i uredno plaća porez državi.

Poštujete zakon ili ne, ostavljeno je bukvalno vašoj savesti i vašem doživljaju šta je ispravno i u redu a šta nije. To je individualna stvar i ne zavisi od sistema. Ipak, baš to nas čini beskrajno snalažljivim i otpornim.

Drugi primer jedna štamparija koja je završila veliki posao, ima problem da naplati svoj rad jer klijent nema novca. A klijent nema novca jer je njemu dužan neko treći i tako u krug. I onda plata radnicima kasni. I onda radnici imaju problem jer nemaju da plate račune. I tako sve u krug. Sigurnost/ne sigurnost u poslu uopšteno, sve je zategnuto kao struna, za sve što radite i poslovno, imate povećan faktor rizika.

Mane van?

Opet, daću vam jedan primer – vraćajući se iz centra Ciriha uveče, bila je zima, desilo mi se da se sapletem i padnem niz stepenice podzemnog prolaza. Na svu sreću nisam ništa slomila, ali sam se pošteno ugruvala, izgrebala, odrala kolena i šaku. U tom momentu prosto sam bila sama – koga da zovem, ko može da mi pomogne sada, na ulici nije bilo nikoga itd. Naši ljudi koje sam znala – trebalo bi im par sati za bilo šta, za hitnu pomoć nisam bila. Otpešačila sam do kuće sama nekako, plačući usput delom od bolova, a delom jer sam se osetila veoma usamljeno u tom trenutku. Jednostavno kada stvari idu dobro i kada ste zdravi – onda je sve super, ali kada se nešto desi, mnogo je lakše ako je pored vas neko ko će biti tu bez obzira na sve.

A na temu nedostjanja prijatelja pisala sam ranije tekst „Dobro jutro draga, hoćemo li na kafu?“.

Konačna presuda

Ako sebi postavljate pitanje da li da odete ili da ostanete – da bi ste na njega odgovorili jasno sebi postavite sledeće:

  1. Šta je vama važno u životu (porodica, prijatelji, materijalno blagostanje, izazovan posao itd)
  2. Jako dobro se raspitajte i iz više izvora i ne verujte lovačkim pričama.
  3. Ništa ne radite iz besa, ozlojeđenosti ili povređenosti Ništa nije onako kako na prvi pogled izgleda.

Sveukupno – vi ste vi koji ste, i najviše promena dolazi kada se vi promenite – bilo ovde ili tamo. Meni su ti odlasci i povratci doneli mnogo u tome da shvatim i ko sam i šta sam, šta želim, a šta ne želim. Znam ljude koji su otišli i procvetali su, znam i one koji su uvenuli i izgoreli. Takođe znam i one koji su se vratili jer im je ovde lepše i zadovoljniji su. A znam i one koji nikada nisu ni otišli i ne pada im na pamet da idu jer su ovde izgradili svoje svetove koje vole i u kojima uživaju.

Autorka: Milana M.

/2 Comments/by
Milana Milošević

Saša Đorđević – naslednici, deljenje znaja, prave vrednosti

U intervjuu za nedeljnik.rs Saša Đorđević govorio je o raznim stvarima, a ovo su delovi teksta koji pokazuju kako se postavlja jedan trener, vođa ekipe, učitelj, savetnik – mentor.

Mentorstvo

Citirao je  profesora Vladimira Koprivicu: „Šampioni prepoznaju šampione.“ 

„Kada je on to rekao, podsetio me je na moje početke, ne samo kao reprezentativca nego i kao igrača u Partizanu. U to vreme je Boban Petrović bio reprezentativac i drugi dan mog bitisanja u prvoj ekipi sa 16 godina, samo je upro prstom u mene i pitao: „Mali, kako se ti zoveš, koje si ti godište?“ Rekao sam: ’67. „A ja sam ’57, ti i ja smo generacija, dođi kod mene. Grbo, ti i ja više nismo cimeri, mali, ti si moj cimer“, zagrlio me je i uhvatio pod mišku i otvorio mi vrata velikog kluba. On je bio moj guru. To isto se dogodilo kad je ušao Bodiroga u reprezentaciju, već na prvom treningu sam ga zvao da igramo jedan na jedan, razgovarao sam sa njim, iako je bio dosta mlađi, ali nešto sam prepoznao u njemu.“

Naslednici

„Ono što smo moja generacija i ja uradili, to nismo nasledili već pozajmili od prethodnih. Jer kad nešto pozajmite, vi to morate da vratite još bolje onima koji dolaze posle vas.“

„Zadatak nekadašnjih vrhunskih asova je da postave svoja ramena ispod nogu ovih sadašnjih da bi im pomogli da se vinu u zvezde koje su oni dodirnuli. Mislim da to u jednom trenutku nismo uradili, i možda nismo dobili šansu kao generacija da postavimo svoja ramena.“

„Ne smemo da imamo izgovor, da se stalno pravdamo istorijom i nečim šta je bilo. Hajde da gledamo sadašnjost i u budućnost, hajde da gledamo šta mi možemo da prenesemo nekom drugom. Na nama je odgovornost da učinimo društvo malo boljim. Ja sam ambasador UNICEF-a i na to sam ponosan i mislim da je to moj mali doprinos celoj priči. Jer i ako u jedan mali broj te dece usadimo prave vrednosti koje UNICEF zagovara, i edukuje ih i daje im šansu za bolje odrastanje, postajaće kvalitetni mladi ljudi, i svojih familija i društva u celosti. Smatram da mnogo više moramo da se bavimo decom, da im upućujemo prave poruke.“

sasa_djordjevic_BetaAP

Greške

„Snaga je u tome da znam sopstvene greške, da ih kažem javno čak, i da iz toga izvučem pouku.“

Autoritet

„Autoritet mora da se zaradi, faktima, činjenicama, znanjem. Reći ću vam nešto: igrače ne zanima koliko znaš dok im ne pokažeš koliko ti je stalo. I kad im jednom pokažeš koliko ti je stalo, oni će ti dozvoliti da im pokažeš koliko znaš. E tada nije kraj. Tada moraš da im pokažeš stvarno koliko znaš.“

Prave vrednosti i deljenje znanja

„Kao čovek koji vodi ovo malo društvo moram da održavam prave vrednosti na svoj način i ukoliko su prave i iskrene, i prepoznaju ih ljudi kojima se obraćam, onda mi šaljemo pravu poruku. Zato bih voleo da što više mojih igrača i saradnika, i ljudi koji su uradili nešto dobro u životu, prenese to znanje na neki svoj način, ne samo nama u profesiji, trenerima i igračima, nego i mladim ljudima – kako mi to radimo, funkcionišemo i zašto.“

Pripremila: Milana M.

Preuzeto iz Teksta „Sale Đorđević: Pa je l’ sad shvatate, sinovi?“ sa sajta nedeljnik.rs. Tekst u celosti možete pogledati ovde.

/0 Comments/by
Ana Simic

Kako odbijamo darove života?

Prvi komentar na naslov bi mogao mogao biti: “Ja to ne radim, kada bi mi se nešto ponudilo ja bih to sa radošću prihvatio.“ Međutim, dešava se da odbijamo mnogo toga što nam život ponudi, iako vrlo često nismo svesni toga. Hajde da navedemo jedan jednostavan primer.

Nova bluza i luksuzno putovanje

Nalazimo se sa drugaricom i ona nam kaže da nam je super nova bluza, da ima divnu boju i kroj. Naš prvi komentar bi na to mogao biti: „Hvala, kupila sam je tu i tu na rasprodaji“. Ili: Pa meni se baš i ne dopada ali nije bilo drugog modela.“ Pri tome možemo misliti sledeće: „ Da li je njen kompliment iskren? Da li stvarno  to misli ili okolo drugima priča da sam debela i da uopšte nemam ukusa“. Evo još jednog, malo drastičnijeg primera: Prijatelj (možda čak i nepoznata osoba) nam nudi luksuzno, besplatno putovanje. Da li bismo ga prihvatili? Mnogi bi ga verovatno odbili dok bi pritom razmišljali o njegovim tajnim namerama, osećali bi potrebu da uzvrate poklon ili bi prihvatili poklon a da se pritom osećaju nelagodno i ugroženo.Veoma često se na isti način ponašamo i prema našim veštinama. Šta se dešava kada naučimo neki strani jezik, idemo na ples ili časove pevanja, a da nikad pred strancem taj jezik ne progovorimo, na žurci ne zaplešemo i ne otpevamo nešto? Druge ljude takođe veoma često poštujemo više nego sebe same. Evo još jedne situacije koja se meni dogodila pre neki dan. Očekivali smo goste i mama je na sto postavila nove porcelanske tanjire. U poslednjem momentu gosti su otkazali dolazak i mi (moji roditelji i ja) smo ručali sami. Njih dvoje su svoje tanjire zamenili za obične iz kojih stalno ručamo.

Fotografija: Vladimir Tomić

 

 

Za neku bolju priliku

Zašto svoje nove cipele, parfeme ili luksuzni veš čuvamo u ormanu za neku bolju priliku, da se ne isprlja, potroši, pocepa…umesto da u tome uživamo SADA, pošto je sadašnjost i jedino što imamo? Kako se ophodimo prema sopstvenim uspesima? Da li se njima ponosimo i proslavljamo ih sa prijateljima ili ih se stidimo i o njima ne pričamo?

Šta je to što se krije iza ovakvog ponašanja?

Naša uverenja o sebi i svetu oko nas koja smo pokupili u prošlosti od roditelja, autoriteta, drugova, iz medija… i iz različitih iskustva koja smo proživeli. Ta uverenja nam daju određene informcije na osnovu kojih tumačimo sebe, našu okolinu i ponašanje drugih ljudi. Na primer ona nam mogu govoriti sledeće: Ja sam ružna, debela, nemam ukusa (pa to mišljenje prišivamo svojoj drugarici). Drugi ljudi su loši, opasni i od njih se samo zlo može očekivati. Ljudi su neiskreni, dvolični i samo gledaju svoju korist. U drugog se ne mogu pouzdati. (Zbog toga odbijamo usluge i pomoć drugih i sumnjamo u njihove namere). Život je težak. Život je borba, patnja, bol. Ništa ne pada sa neba, za sve moram da se pomučim. (Zbog toga odbijamo sve što mislimo da nismo zaradili sopstvenim radom). Nisam dovoljno dobar/vredan da primim, da imam, da posedujem, da koristim novac, novu haljinu, parfem, cipele…  (Zato ih ne koristimo već ih čuvamo u ormanu za neku priliku ili nas grize savest kada trošimo novac). Onaj ko se ponosi svojim uspesima je nametljiv, sebičan. Onaj ko se ističe ostaje sam. Ljudi su ljubomorni na ljude koji su nešto postigli u životu (Zato krijemo svoje uspehe i ne pričamo o njima). Naravno spisak ovih uverenja je individualan i zavisi od uticaja kojima smo bili izloženi.

Zašto je ovo toliko bitno?

Želimo prijatelje a mislimo da su ljudi loši i opasni. Želimo uspeh a mislimo da ćemo zbog njega ostati sami. Želimo materijalne stvari a istovremeno ih osuđujemo ili smatramo da ih nismo vredni. Naša uverenja i naše želje veoma često nisu usaglašeni. Te je veliki problem jer tada šaljemo veoma konfuzne poruke. Svest o sopstvenim uverenjima je od ključnog značaja za lični razvoj. Mada, čak iako im još uvek ne pridajemo veliki značaj, možemo da naučimo kako da svesno primamo.

Da bismo bili uspešni moramo da znamo da primamo

Svesno primanje je veoma jednostavno, iako će nam sigurno biti potrebno neko vreme da ga uvežbamo. Loše navike se ne menjaju preko noći. Dakle, kada sledeći put dobijemo kompliment, jednostavno treba da se zahvalimo na njemu, da OSETIMO zahvalnost i poverujemo u iskrenost osobe koja nam ga je uputila, da sa zahvalnošću počnemo da primamo poklone i ljubaznosti drugih ljudi, da se drugima obraćamo za pomoć kada nam je potrebna, da se pohvalimo svojim uspesima i da im se radujemo, da uživamo  u stvarima koje smo kupili ili dobili (jer one tek tada dobijaju svoju vrednost), da koristimo veštine koje smo naučili i da se radujemo lepotama života. Tada šaljemo poruku Univerzumu: „Život je divan, ljudi mi žele dobro, volim i cenim sebe“ .  Tek tada obilje može početi da ulazi u naš život.

Autor: Ana S.

/4 Comments/by
Ana Simic
,

Briga o sebi nije sebičnost

Mnogi ljudi ljubav prema sebi vezuju za pojam sebičnosti. Ovo je u našoj kulturi duboko ukorenjeno. Šta biste pomislili za domaćicu koja ustaje svakog dana u četiri sata ujutru da bi njeni ukućani imali vruće kiflice u sedam, a posle toga se oseća iscrpljeno i nezadovoljno jer svi njen trud uzimaju zdravo za gotovo?

Kome biste dali palačinku koja je ispala lošije? Sebi ili partneru? Da li biste se odrekli časova joge jer vaš partner smatra da je joga bez veze ili biste zarad toga da se osećate kao dobra majka odustali od vaših omiljenih hobija-plesa i slikanja? Osećate li grižu savesti kada probate skupi komad garderobe, koji u tom trenutku možete sebi da priuštite i razmišljate da bi taj novac mogli da potrošite na nekog drugog?

Nismo sebični ako volimo sebe

Pojam sebičnosti treba odvojiti od pojma ljubavi prema sebi. Čovek je sebičan ukoliko zadovoljava svoje potrebe i pritom ugrožava potrebe drugih ljudi. Ukoliko osoba teži da zadovolji svoje potrebe ona jednostavno voli sebe.  Ako momak dođe gladan iz provoda u tri sata ujutru,  kada svi ukućani spavaju, zalupi vrata, probudi majku tražeći da mu napravi sendvič i pusti muziku do daske, možemo reći da je sebičan. Ukoliko tiho uđe, tiho prođe kroz dnevnu sobu gde mu roditelji spavaju i ode do kuhinje da sebi napravi sendvič, on ceni sebe i svoje potrebe (sada je sit) a pritom vodi računa i o potrebama svojih ukućana. Ako oseća glad, a glupo mu je da prođe kroz dnevnu sobu do kuhinje, gde mu spavaju roditelji, da ih slučajno ne bi probudio vratima, pa legne u krevet gladan, on ne voli i ne ceni sebe dovoljno. Mislim da je razlika vrlo očigledna.

Fotografija: Jelena Malešević (___malesevic___)

 

Zašto je ljubav prema sebi toliko važna?

Zato što često stavljamo svoje potrebe po strani da bi zadovoljili potrebe drugih.  Ukoliko nekad i izrazimo svoju potrebu, koja se razlikuje od potrebe nekog drugog , često će nam ta osoba reći da smo sebični. Znači, ja sam sebična jer izražavam svoju potrebu, a ti nisi sebičan zato što izražavaš svoju? Ovde je reč o duplim standardima. Ovo može biti opasno  zato što nam druge osobe, zbog svoje sopstvene sebičnosti nameću osećaj krivice koji mi bezrezervno prihvatamo. Tada mislimo loše o sebi  i još manje volimo sebe.  Kada šaljemo signale drugim ljudima o svojoj bezvrednosti,  oni ih nesvesno prihvataju pa tako  počinju da se prema nama i ponašaju.  Tada se sve se više osećamo i ponašamo kao žrtva, što nas na duge staze dovodi do ogorčenosti i udaljava od uspeha.

Moramo prvo voleti sebe da bismo voleli druge

Najosvnovniji korak ka uspehu je da shvatimo da moramo voleti i poštovati sebe da bismo voleli i poštovali druge. Tek tada će drugi voleti i poštovati nas. Posle ovoga počinjemo da verujemo da smo vredni uspeha i svih lepota i radosti koje život donosi. Sledeće pitanje je:“Kako da zavolim sebe?“  O tome u narednim tekstovima. Za sada se samo setite ovoga  kada ne odete na probu jer drugarici ne odgovara drugo vreme za kafu  ili kada ne stignete da završite projekat na poslu, jer ste radili tuđ posao zato što vam je bilo glupo da kolegi kažete:“Ne.”

Autor: Ana S.

 

/1 Comment/by